Telefoni na preklop, digitalni fotoaparati iz ranih 2000-ih, iPod uređaji, žične slušalice, CD-ovi, vinili, pa čak i stare igračke konzole ponovo privlače pažnju mlađih korisnika.
Na prvi pogled, deluje kao još jedan retro trend. Međutim, iza njega se krije i želja za manje vremena pred ekranom, manje notifikacija i većom kontrolom nad sopstvenom pažnjom.
Kada je tehnologije postalo previše?
Društvene mreže i pametni telefoni za nekoliko godina postali su sastavni deo svakodnevice. Za generaciju Z, koja je odrasla uz internet i društvene mreže, granica između digitalnog i stvarnog života gotovo da i ne postoji.
Telefon je istovremeno kamera, televizor, muzički plejer, mapa, novčanik, prodavnica, kancelarija i mesto za komunikaciju.
Problem je što isti uređaj koji omogućava sve to neprestano traži našu pažnju.
Notifikacije, beskonačno skrolovanje, algoritamski preporučeni sadržaj i pritisak da budemo stalno dostupni doprinose osećaju digitalnog zamora. Uz to, korisnici su sve svesniji količine oglasa, praćenja aktivnosti i pitanja privatnosti koja prate velike društvene mreže.
Zato deo mlađih korisnika traži upravo suprotno iskustvo – uređaje koji rade manje, ali odvlače i manje pažnje.
„Glupi“ telefoni kao digitalni detoks
Jedan od najzanimljivijih primera su takozvani dumb phones, odnosno telefoni sa osnovnim funkcijama.
Umesto aplikacija, društvenih mreža i beskonačnog sadržaja, oni uglavnom nude ono zbog čega su telefoni prvobitno i služili – pozive i poruke.
Neki korisnici ih zato koriste kao sekundarni telefon. Tokom vikenda, izlaska ili odmora, SIM karticu prebace u telefon na preklop i ostave pametni telefon kod kuće.
Ideja nije nužno potpuno odricanje od moderne tehnologije, već namerno ograničavanje pristupa aplikacijama koje najviše odvlače pažnju.
Među modelima koji su ponovo privukli pažnju je i Nokia 2660 Flip, koja kombinuje prepoznatljiv dizajn telefona na preklop sa osnovnim funkcijama, dugim trajanjem baterije i relativno pristupačnom cenom.
Digitalni fotoaparati ponovo su kul
Ako ste primetili da mlađi ljudi na društvenim mrežama sve češće objavljuju fotografije koje izgledaju kao da su snimljene pre 20 godina, niste jedini.
Digitalni fotoaparati iz ranih i sredine 2000-ih ponovo su postali popularni.
Canon PowerShot, Sony Cyber-shot i Nikon Coolpix modeli mogu se pronaći u rukama mlađih korisnika koji namerno biraju njihove nesavršene fotografije.
Za razliku od savremenih telefona koji automatski izoštravaju, osvetljavaju i obrađuju fotografiju, stariji digitalni fotoaparati daju zrnastije, manje predvidljive i često „nesavršenije“ rezultate.
Upravo je to deo njihove privlačnosti.
Fotografija više ne izgleda kao rezultat deset filtera i pažljivo biranog kadra, već kao uspomena koja je jednostavno zabeležena.
Sličnu popularnost imaju i stari kamkorderi, posebno među mladima koji ih koriste za snimanje izlazaka, festivala i putovanja.
Žične slušalice više nisu znak da kasnite za trendovima
Još jedan nekadašnji „prevaziđeni“ uređaj vraća se u modu – žične slušalice.
Njihova popularnost delom je povezana sa Y2K estetikom i nostalgijom za modom s početka 2000-ih, ali postoji i praktična strana.
Ne moraju da se pune, nema potrebe za uparivanjem putem Bluetootha, a nema ni brige da će baterija prestati da radi usred slušanja muzike.
Za deo korisnika žične slušalice predstavljaju i svojevrsnu suprotnost bežičnom, gotovo neprimetnom konzumiranju sadržaja. Kada slušate muziku preko njih, radnja je svesnija i konkretnija.
Povratak Game Boya i drugih starih konzola
Retro trend nije zaobišao ni gejming.
Nintendo Game Boy i PlayStation Portable (PSP), kao i starije konzole poput PS2 i SNES-a, ponovo su zanimljivi mlađim korisnicima.
Jedan od razloga je jednostavnost.
Stare konzole ne nude beskonačan niz obaveštenja, ažuriranja, dnevnih zadataka, mikrotransakcija i online rang-lista. Igra jednostavno postoji – pokrenete je i igrate.
Za korisnike kojima je dosta konstantne povezanosti, upravo ta ograničenost može da bude prednost.
Pored toga, kolekcionarstvo starih konzola i fizičkih igara postalo je deo šireg retro trenda.
Vinil, CD i kasete vraćaju ritual slušanja muzike
Slična priča događa se i sa muzikom.
Vinili, CD-ovi i kasetofoni ponovo dobijaju svoje mesto među mlađim generacijama, uprkos tome što je streaming muziku učinio dostupnom gotovo bilo gde i bilo kada. Razlika je u iskustvu.
Potrebno je izvaditi ploču iz omota, staviti je na gramofon i okrenuti stranu kada se završi. CD treba izvaditi iz kutije, a kasetu ubaciti u plejer.
U vremenu u kojem se pesma može promeniti jednim dodirom ekrana, ovakvi rituali muziku čine fizičkim iskustvom.
Tu je i osećaj vlasništva. Kod streaming servisa korisnik zapravo ne poseduje muziku na isti način kao kada ima fizički album u svojoj kolekciji.
Da li je retro tehnologija samo trend?
Verovatno jeste i jedno i drugo.
Nema sumnje da nostalgija igra veliku ulogu. Generacija Z odrastala je uz estetiku ranih 2000-ih, koja se poslednjih godina vratila kroz modu, muziku, dizajn i društvene mreže.
Retro tehnologija odgovara i na jedan vrlo savremen problem – zasićenost digitalnim svetom.
Uređaj koji ne može da otvori TikTok, proveri Instagram ili pošalje još jedno obaveštenje možda upravo zbog toga postaje privlačan.
Zato se ovaj trend može posmatrati i kao pokušaj da korisnici ponovo imaju kontrolu nad tehnologijom, umesto da tehnologija kontroliše njihovu pažnju.
Ironija je, naravno, u tome što se veliki deo ovog retro trenda ponovo promoviše upravo preko TikToka i Instagrama.
Možda zato cilj nije povratak u prošlost, već pronalaženje načina da se iz budućnosti uzme ono što nam odgovara, a da se ostatak jednostavno isključi.
